Marko Milosavljević: Jedna sindikalna priča

Potreba za preuzimanjem odgovornosti i participacijom u procesu odlučivanja, motivisali su mladog Kruševljanina Marka Milosavljevića, da se 2018. godine sindikalno angažuje. „Sindikat nam omogućava participaciju, kroz kolektivno pregovaranje o uslovima rada, visini zarade i drugim važnim pitanjima koja definišu odnose između radnika i poslodavca,“ kaže Milosavljević, na početku našeg razgovora.

Koji su problemi sa kojima ste se susretali, kada ste odlučili da se uključite u rad sindikata?

Marko: Kompanija u kojoj sam radio većinu radnika je zapošljavala preko posrednika, što nije bilo zakonski regulisano, tako da nam nije bilo moguće osnivanje sindikata kod poslodavca. Praktično, ovo Ustavom zagarantovano pravo nam je bilo uskraćeno, pa smo bili prinuđeni na drugačiji vid organizovanja – pojedinačno članstvo radnika u sindikalnoj centrali. Jedna od prednosti je bila tajnost članstva, ali sa druge strane zakon u Srbiji ne poznaje ovakav vid organizovanja i poslodavac nije u obavezi da pregovara sa sindikatom. Pritisci poslodavca su bili veliki, kao i strah radnika od gubitka posla, s obzirom da nismo imali ugovore na neodređeno vreme. Poslodavac nije imao obavezu da nam produži ugovor na određeno vreme i to se dogodilo meni i kolegama koji su javno zagovarali sindikalno organizovanje.

Kako ste pronašli motivaciju da nastavite sa sindikalnim angažovanjem?

Marko: Uslovi pod kojima sam radio nisu bili zadovoljavajući i to je trebalo promeniti. Motivisala me je želja za dostojanstvenim životom koji nije moguć bez dostojanstvenog rada, a za to se mora boriti. Nekad je bio dovoljan i najmanji uspeh i podrška, želja nekog da stane uz mene. Kroz sindikalno angažovanje stekao sam samopouzdanje, radio na sebi i unapredio znanja, upoznao ljude.

Koliko su, prema vašem mišljenju, mladi uključeni u rad sindikata?

Marko: Ako pogledamo organe odlučivanja u našim sindikatima, tu su uglavnom ljudi koji su pred penzijom. Starosna struktura je takva i kada je članstvo u pitanju. Recimo, uobičajeno je, da se granica za članstvo u sekcijama mladih pomera na 35 godina, sa 30 koliko je obično u evropskim sindikatima. Svakako bi bilo dobro, da se mladi uključe jer oni donose promene.

Šta sindikat čiji ste član, radi na uključivanju mladih?

Marko: Pre svega, organizuju se različite edukacije za mlade, a postoji i sindikalna akademija kroz koju su, do sada, prošle dve generacije mladih aktivista. Osim toga, u Glavnom odboru, sekcija mladih ima svog predstavnika.

Kada je reč o edukaciji mladih o radnim pravima i sindikalnom organizovanju, šta bi bio Vaš predlog?

Marko: Najefikasnije bi bilo, kada bi sindikalno obrazovanje postalo deo formalnih obrazovnih programa, ali znam da je to nerealno. Ono što sindikati mogu je saradnja sa organizacijama civilnog društva, mislim, da bi na taj način došli do većeg broja mladih i preneli im korisna saznanja.

Tekst je pripremljen i objavljen u okviru projekta IMPAKT – Iskorak Mladih Prema AKTivnom učešću. Projekatrealizuje Edukativni centar – Kruševac, u okviru programa MLADI koji finansira Evropska unija. Program MLADI sprovodi Institut za medije i različitosti, zajedno sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, Lokal Pressom, Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan i Novim Magazinom. Stavovi izneti u tekstu isključiva su odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove EU.